|
Vesti -
Iz stampe
|
|
Napisao Velimir Majstorov
|
|
petak, 13 januar 2012 20:50 |
Davno uspostavljena praksa da se sukobi meštana, pre nego li stignu do redovnog suda, rešavaju na seoskom Mirovnom veću još uvek živi u Crvenoj Crkvi, malom selu na putu između Vršca i Bele Crkve.
TRIBUN Ozren Radosavljević
Česte su svađe meštana ovog više nego zanimljivog sela, a razlozi sukobljavanja su različiti. Najčešće se komšije svađaju oko međe, štete na usevima koju napravi komšijina stoka, a ponekad i uspavani čobanin bude na tapetu, kao i komšija koji nije platio kupljeno prase, a ima i slučajeva švaleracije koji završe pred seoskim tribunalom, kako Mirovno veće naziva Ozren Radosavljević, urednik seoskog časopisa „Dolić". - U mnogim našim selima ne funkcionišu ovi „sudovi" i pored toga što Zakon o lokalnoj samoupravi nalaže njihovo osnivanje i rad. Za naše uslove ovo je dobar način da se izbegnu komplikovana i skupa suđenja, skupi advokati, putni i ostali troškovi... Naši „mirotvorci" su vrlo aktivni i zakazuju sesije kad god im to situacija nalaže. Uvek se u „sudnicu" pozovu obe strane kako bi se lakše došlo do istine. Ovaj naš sud, prema urednoj dokumentaciji, besprekorno radi već pola veka, a godišnje bude bar desetak zasedanja - kaže Ozren Radosavljević, koji pomno beleži sve što obe strane izgovore, i naglašava da se odluke zasnivaju na kompromisu i mirenju „zaraćenih". Mirovno veće sastoji se od tri člana koje imenuje savet Mesne zajednice, a misija veća je da pomiri ljude i pomogne da pronađu zajednički jezik, s obzirom na to da nije klasični sud i da ne može da nametne rešenje ili kazni neku od strana u sukobu. Članovi Mirovnog veća za svoj rad ne dobijaju nikakvu naknadu, a sporovi se često otegnu. Nekada se mora izaći i na mesto sukoba, pa je posao „mirovnjaka" često veoma zahtevan. Ipak, ima i slučajeva kada se rešenje lako nađe, kao i onih o kojima se kroz šalu priča. - Ima i komičnih i nesvakidašnjih sporenja. Prelistavajući arhivu, naišao sam na slučaj da je dever prijavio „šaranje" svoje snahe, jedan meštanin je tužio komšinicu da mu je „na kući, postojanim bojama, islikala nekakve đavolčiće" i da mu tako vrača i „radi o glavi"...-priseća se Ozren Radosavljević.
|
|
|
Vesti -
Iz stampe
|
|
Napisao Velimir Majstorov
|
|
petak, 13 januar 2012 20:43 |
БЕЛА ЦРКВА: Белоцркване који су имали заказане анализе у лабораторији Дома здравља у првим данима ове године, дочекало је непријатно изненађење.
На вратима лабораторије налепљен је натпис „Лабораторија Дома здравља затворена до даљег”. Већина пацијената покушала је да упут за ову лабораторију замени упутом за лабораторију која ради у плућној болници „Др Бодисав Бабић“, где их је чекало ново разочарање.
По речима лекара опште медицине, из плућне болнице је стигао допис да они не могу да прихвате све пацијенте којима је потребна анализа, већ само хитне случајеве који се припремају за неки хируршки захват, или је потребно урадити оне анализе које се у Дому здравља ни раније нису радиле. У лабораторију вршачке болнице се такође не може ићи, па су пацијенти упућени на једину приватну, која ради у згради преко пута Дома здравља, наравно они који то могу да плате.
До затварања лабораторије је, како незванично сазнајемо, дошло због тога што нико од запослених нема звање биохемичара, са лиценцом за рад у лабораторији. Директор Дома здравља др Оливера Јанковић је на годишњем одмору, па није била у могућности да да званичну изјаву о свему што се десило у вези са овим проблемом, али постоје сазнања да се нешто предузима како би овај за пацијенте у општини Бела Црква, огроман проблем, био решен што пре. М. В.
|
|
Vesti -
Iz stampe
|
|
Napisao Velimir Majstorov
|
|
subota, 26 mart 2011 16:30 |
BELA CRKVA -
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić posetio je Alibunar i Belu Crkvu, i u centru za socijalni rad razgovarao sa socijalno ugroženim stanovnicima.
Cilj razgovora sa građanima tih opština je povećanje efikasnosti službi u domenu socijalne zaštite, rada i radnih odnosa, boračko- invalidske zaštite, inspekcije rada i bezbednosti i zdravlja na radu.
Građani su tokom razgovora bili upućivani kako mogu da ostvare neka od svojih prava, ali i upoznavani sa razlozima zbog kojih do sada nisu mogli da ih ostvare.
Ministar Ljajić je u prethodna dva meseca razgovarao sa građanima Leskovca, Petrovca na Mlavi, Malog Zvornika, Knjaževca, Majdanpeka, Varvarina i Ljubovije, dodaje se u saopštenju.
|
|
Vesti -
Iz stampe
|
|
Napisao Velimir Majstorov
|
|
utorak, 18 januar 2011 17:04 |
Više od 200 dana u godini u jugoistočnom Banatu duvaju vetrovi, dovoljnim intenzitetom za proizvodnju električne energije. Srbija još uvek ne koristi snagu vetra i jedina je zemlja u regionu koja nema vetropark, a "papirologija" koči investitore.
 U jugoistočnom Banatu vetrovi duvaju više od 200 dana u godini i to intenzitetom koji bi zadovoljio sve potrebe da se na tlu opština Vršac, Alibunar, Bela Crkva, Plandište i Kovin podignu prvi vetroparkovi u Srbiji, koji bi proizvodili ekološku električnu energiju.
Prva merenja na osnovu kojih je napravljen plan za izgradnju dva vetroparka na teritoriji Vršca, firma "Energovind" počela je još 2008. godine.
Nedavno je u opštini Plandište podignut stub visok 125 metra, najnoviji vid visoke tehnologije, jedini u ovom delu Evrope.
Predsednik Upravnog odbora firme "Energovind" Branimir Matić kaže da je stub pravo remek-delo i da, sa stanovišta statike, predstavlja mega konstrukcija.
I pored toga što su merenja vetra u Srbiji počela pre desetak godina, Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema vetropark, iako ima devet izdatih dozvola.
Savetnik na projektu Miroslav Kopečnik kaže da postoje prepreke i na republičkom i na pokrajinskom nivou, kao i na nivou lokalne samouprave, koja izdaje određen broj dozvola.
"Svaka od ovih institucija ima pravo da u određenom zakonskom roku zaustavi ili izda neki dokument koji je neophodan za dobijanje građevinske dozvole", objašnjava Kopečnik.
Da bi se investiranje u vetroparkove isplatilo, potrebno je čekati od sedam do dvanaest godina. Ukoliko se zakoni ne izmene i postupak dobijanja dozvole ne skrati, na prve vate ekološke struje građani Srbije čekaće još dugo.
|
|
Vesti -
Iz stampe
|
|
Napisao Velimir Majstorov
|
|
sreda, 29 decembar 2010 11:09 |
 U prostorijama Doma za decu i omladinu „Vera Radivojević” obeležena je pedeseta godišnjica postojanja ove ustanove.
U atmosferi prepunoj emocija, nekadašnji i sadašnji radnici ove Ustanove, bivši štićenici, predstavnici centara za socijalni rad i opštinskog i pokrajinskog rukovodstva, odgledali su prezentaciju posvećenu istoriji Doma i prigodni program koji su deca iz ove Ustanove pripremila sa drugovima iz grada.
Direktorka Doma Gorica Maksimović poručila je štićenicima i ljudima koji sa njima radi da poštuju poruku mudrih ljudi i „ispravljaju prošlo, upravljaju sadašnjim i gledaju u budućnost”.
Danas Dom ima zadatak da zbrine decu i omladinu bez roditeljskog staranja čiji je razvoj ometen porodičnim prilikama, do obezbeđivanja uslova za povratak u sopstvenu porodicu ili osposobljavanja za samostalni život. Usluge ove ustanove trenutno koristi 62 korisnika, o kojima brine 28 radnika.
Deca pohađaju osnovne škole na teritoriji grada i
srednju Tehničku školu „Sava Munćan” u Beloj Crkvi, kao i Specijalnu srednju školu „Jelena Varjaški” u Vršcu. Učestvuju u raznim sekcijama i vannastavnim dešavanjima. Svake godine su učesnici Karnevala cveća kao i ostalih karnevalskih manifestacija u Beogradu. Pančevu i Vrnjačkoj Banji. Zahvaljujući posebnim aktivnostima Doma i ljudima dobrog srca, deca svake godine odlaze na letovanja i zimovanja.
Na kraju programa, štićenici Doma su,zajedno sa gostima, otpevali pesmu „Za milion godina”. Plakali su i štićenici i njihovi vaspitači. Nažalost, ovaj Dom je za neku decu i jedini, pa se zato svi maksimalno trude da im pruže ljubav, pažnju i razumevanje, uz svu negu i vaspitanje.
- Svečanosti su prisustvovali pomoćnik u Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu i demografiju Muharem Halilović, direktor Dečjeg
sela Branka Balaban, predsednik opštine Bela Crkva Željko Crnogorac, zamenik predsednika Stanko Petrović i koordinator za socijalna pitanja Branislav Raškov.
M. Vitomirov
|
|
|
|
|
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 Sledeća > Kraj >>
|
|
Strana 1 od 5 |
in Karneval Cveca by 
